Debitanti – Šampioni

I sada kada je konačno završena polusezona u svim klupskim selekcijama, rešili smo da damo jedan kratak rezime o tome kako je sve proteklo i kakvi su rezultati postignuti u proteklom periodu.
Krenućemo od ženske ekipe RK Zaječar.

Na proleće 2008. godine pobedom u Jagodini, na vrlo teškom gostovanju „Amazonke“ su izborile plasman
u Super ligu i dovele najveći rang takmičenja u Zaječar posle dugo godina. Za neke je to možda bilo neočekivano i iznenađujuće, ali ne i za klupsku strukturu i gradsku upravu, koji su baš to imali za cilj.

Dovođenjem Zorana Kize Barbulovića na kormilo kluba sa Timoka učinjen je prvi veliki korak ka povratku u srpsku rukometnu elitu. Uz još par pojačanja u vidu Nede Živadinović, Eme Bežanović, Tamare Radić, Katarine Milanovski, Marije Smiljanić, Ljubice Pupovac i podršku domaćih igračica stvorena je struktura tima koja željeni cilj može i ostvariti.

Odmah po njegovom ostvarenju postavljen je novi cilj – da Zaječar ostavi dobar utisak u Super ligi Srbije i izbori plasman u Evropu. Niko nije želeo da klub odigra samo epizodnu ulogu i bori se za opstanak u ligi, ali da bi se u tome i uspelo, neophodan je bio jači tim.

Ubrzo se krenulo u potražnju proverenih  kvaliteta sa strane. I tako su članovi našeg tima postale: Bosiljka Bailov, Suzana Ćubela, Nada Mićić, Aleksandra Bajagić i Oxana Rayhel – igračice koje su sa sobom donele neophodno iskustvo i kvalitet za vrh tabele i plasman u Evropu.

Veliki broj ljudi je na to gledao sa nekim strahom da veliki iznos novca koji je uložen neće biti povraćen i opravdan rezultatima.

Ali nasuprot tome, Zaječar je na kraju polusezone na trećem mestu Superlige Srbije, sa samo dva boda zaostatka za liderima. Takođe veliki uspeh je što je dobar broj domaćih talenata stekao afirmaciju u toku rada sa iskusnijim igračicama: Tijana Pajkić, Višnjica Marković, Lidija Mitrojević, Marina Živković i Žaklina Radojković, su dokaz da „bisera“ ima i na Timoku.

• Počeli smo sa službenim rezultatom u prvom kolu, gde smo za „zelenim stolom“ dobili Napredak rezultatom 10:0. Sada već verujemo da je za nas mnogo bolje bilo da je ta utakmica bila odigrana, jer su zbog slabog kvaliteta ekipe Napretka svi naši direktni rivali sa vrha tabele protiv njih završavali utakmice sa i po 20 golova razlike u svoju korist i samim tim dobijali na gol-razlici.

• U drugom kolu savladana je osokoljena ekipa Crvene Zvezde, što je i za bilo očekivati s obzirom da je to bio superligaški prvenac pred domaćom publikom.

• Već u trećem kolu i prvi poraz. Za neke već dobijena utakmica protiv Knjaza, pokazala je da je potrbno još dosta truda i rada kako bi se novokompovani tim i uklopio u jedinstvenu celinu. Doduše nedostajalo nam je i malo sportske sreće – da samo Neda Živadinović nije promašila zicer 15 sekundi pre kraja, radovali bi se bodu. Ovako smo kući otišli poraženi rezultatom 27:26.
• Utakmica protiv Bora u četvrtom kolu je više imala epitet revijalne utakmice, jer je, s obzirom na tadašnju formu Boranki, sve osim pobede bilo nedopustivo.
• Taman kada se pomislilo da je sve došlo na svoje mesto , i da je „Kiza“ sklopio kockice, dolazi do potpunog razočarenja. Izgubili smo u Čačku i ne samo izgubili, nego su nam čak domaće igračice i očitale dobru lekciju iz rukometa, posebno Tošović na golu. U svakom slučaju, posle tog poraza okrenut je novi list.
• Sa velikim optimizmom, i željom da opravdaju ulogu domaćina i izbrišu loše utiske iz Čačka, u šestom kolu Amazonke silovitom i požrtvovanom igrom dobijaju favorizovani Dinamo iz Pančeva rezultatom 32:30. Vidno je bilo da je forma u usponu, i da je poraz u Čačaku probudio naš tim. I baš u ovom kolu kreće serija fenomenalnih odbrana Bose Bailov.
• Sa pola gasa poražen je i Medicinar.
• U okviru osmog kola, ugostili smo šampiona države, nišku „Naisu“. Svi srpski mediji su ovu utakmicu već smatrali izgubljenom, ali ne i mi; ne i „Amazonke“. U preponoj hali pod Kraljevicom, pala je i Naisa. Pokušavali su gosti svim mogućim oružjima da ugroze gol Bose Bailov, ali „Timočki Zmaj“ je bio siguran, priredila je pravi pakao Nišlijkama. Sa 26 odbrana, odnosno 56% zaustavljenih šuteva (procenat koji će sigurno dugo biti upamćen), jednostavno je  bila „nepobediva“. Sve su to u igri ispratile ostale igračice koje su u istom ritmu rešetale protivnički gol. Čak ni svakodnevno prisustvo Svetislava Jovanovića treninzima „Amazonki“, par dana pred utakmicu, nije pomoglo da se odnesu bodovi sa Kraljevice.
• U poslednjem kolu pred odlazak na pauzu poraženi smo od trenutnog lidera na tabeli, ekipe Vrnjačke Banje. U svakom slučaju pojačane par dana pred utakmicu devojke iz Banje su evidentno imale kvalitet na svojoj strani, i uz podršku domaćih navijača došle do pobede.

Naše devojke su posle pauze od 15. decembra ponovo na okupu i započele su pripreme za drugi deo sezone. Pojačanja još uvek nema i radi se na tome. Ali, osim toga vrlo je bitno dobro se spremiti za nastavak, steći neophodno samopouzdanje i sada već slobodno možemo reći, kada su se nove igračice adaptirale na tim i novu sredinu, čak i jurišati na titulu.

Prema trenutno prikazanom, realno je očekivati da će uz dovođenje dugo traženog desnog beka „Amazonke“ ostati u vrhu tabele i izboriti za svoj prvi „Evropski sjaj“. Da bi postigli i više od toga, treba nastaviti da punimo tribine i pružimo im neophodnu  podršku. A statistika je na našoj strani – za sada je SRC „Kraljevica“ ubedljivo najposećenija hala u Srbiji.
Uz puno optimizma, sada se umesto skandiranja sa tribina-“Super liga, Super liga“ , iz grla navijača čuje nova parola – „ Debitanti-Šampioni “

Darko Stratijev