Bojan Avramović – „Nastojimo da do kraja prvenstva ostanemo neporaženi!“

Prateći tradiciju predstavljanja naših igrača, polako „probijamo led“, i krećemo sa predstavljanjem igrača muške ekipe. Sledećih par redova predstaviće Bojana Avramovića, desno krilo ekipe Zaječara. Impozantan učinak naših rukometaša u velikom delu zavisio je od njegovih dobrih partija.

Zašto baš rukomet i koliko dugo se baviš njime?

S obzirom na to da mi je prvi komšija rukometaš i to reprezentativac, i da mi je društvo u Jagodini 90 procenata rukometaša, odatle i to da baš počnem da treniram rukomet. Počeo sam sa treninzima aktivno sredinom 1999. godine, krajem rata, a prvi put sam otišao na trening u prvom razredu osnovne škole. Do šestog razreda sam promenio više sportova ali sam se nekako uvek vraćao na rukomet.

Kakvi su tvoji utisci o gradu, ljudima, navijačima? Kako si se adaptirao na novu sredinu?

• Pa, ja sam vec boravio u Zaječaru prošle godine jer sam služio vojni rok ovde, tako da poznajem i grad i ekipu, a i igrao sam ovde i prošle prve polusezone. Ljudi su baš druželjubivi i nisam do sada naišao na neki problem ili nesporazum u gradu. Ljudi su pozitivni, vidi se da vole sport i čak nas dosta njih i pozdravlja na ulici, kada se sretnemo. Sve naj, naj… Što se tiče navijača stvarno su najbolji! Bodrenje sa tribina je stvarno fantastično, ali mislim da bi samo možda trebali još neku pesmu da ubace uz bubnjeve.

Predpostavljam da si zadovoljan učinkom tvoje ekipe ove polusezone. Šta misliš, ko je najzaslužniji za to?

• Naravno da sam zadovoljan! I mislim da nema pojedinca koji bi mogao da se izdvoji iz te celine koju mi popularno nazivamo „Tim“. Naravno, sve zasluge treba poneti i naš trener, Radosavljević Aleksandar, koji je i ujedinio i složio sve karte do početka prvenstva iako znamo da smo se jako kratko upoznavali kao ekipa.

Šta misliš o novom treneru? Koliko i po čemu se on razlikuje od tvojih dosadašnjih trenera? Kakvu saradnju imate?

• Pa prvo mogu da kazem da se do sada nisam susretao sa ovakvim načinom rada, što znači da je on kao trener ozbiljan 100 posto a pored njega, i mi, igrači . Razlika je bila vidljiva već na prozivci, avgusta meseca i videlo se da će biti ozbiljan rad. Što se tiče odnosa, skroz je profesionalan, „TRENER-IGRAČ“.

Kako ti se čine uslovi rada? Šta vam najviše nedostaje?

• Uslovi su dobri, kakve nemaju dosta klubova, kako u ovoj ligi tako i u višim rangovima takmičenja. Mislim da ima još mesta za napredovanje i poboljšanje istih. Što se tiče nedostataka, mislim da bi jedino moglo uz opremu koju imamo, mogli dobiti još nekoliko rekvizita za trening i utakmicu.

Da li postoji ekipa koje će se vaš „Tim“ pribojavati u predstojećoj polusezoni?

• Ne postoji ekipa koje se mi pribojavamo, ali moram da naglasim da u drugom delu prvenstva i nemamo kog da se plašimo jer smo dosta konkurentskih ekipa već dobili u gostima, u prvom delu prvenstva. Jedino gostovanje u dugom delu i vruć teren će nas čekati u Zubinom Potoku, protiv Mokre Gore, ali mi ne odustajemo i nastojimo da kao „šampioni“ pobedimo i kada uslovi za igru nisu idealni. Kao šampioni nastojimo da do kraja prvenstva ostanemo jedina neporažena ekipa u svim saveznim rangovima.

Koju ekipu inače ceniš?

• Pa, s obzirom da je odlazak igrača u inostranstvo sve češći i sa 22-23 god u našem prvenstvu je značajno opao kvalitet rukometa, ne bih izdvojio ni jednu ekipu. Jedino se Kolubara izdvojila jer je najorganizovaniji klub trenutno. Što se tiče inostranih klubova, za koje navijam, izdvojio bih Koper jer mi tamo igra dobar drug i prijatelj, koga sam pomenuo početkom ovog intervjua.

Imaš li omiljenog saigrača ?

• Što se tiče saigrača, nemam omiljenog jer smo svi mi jedna celina- „tim“, u kojoj nema improvizovanja i u kojoj, da bi sve funkcionisalo, moramo se drzati zajedno. Tako da… pojedinci koji se ne uklope u tim nemaju mesta!

A neku omiljenu odigranu utakmicu? Koja pobeda ti je najdraža?

• Recimo da je to protiv Novog Pazara, prošle godine, baš u Zaječaru, jer su oni do tada bili jedina neporažena ekipa u ligi.

Da li imaš neki ritual pred utakmicu? Koliko si inače sujeveran?

• Pa zaista sam dosta sujeveran ali nemam nikakav specijalan ritual, koji bi mogao bude zanimljiv čitaocima i navijačima. Radi se o standardnim stvarima koje i uobičajeno upražnjavam na dan odigravanja utakmica!

Tvoji planovi za ovu godinu?

• Što se tiče planova za ovu godinu, do kraja polusezone sam u Zaječaru sigurno, a nadam se da cemo produžiti saradnju, i da će trener i ljudi iz uprave biti zadovoljni mojom igrom na kraju ove takmičarske godine.

Sigurno imaš neostvarenih želja vezanih za rukomet. Otkrij nam neku. Tim za koji bi voleo da igraš? Sa kim bi voleo da igraš, protiv koga…?

• Pa pošto sam počeo pored sadašnjeg reprezentativca, Aleksandra Stojanovića, naravno da imam želju da jednog dana ponovo zaigram pored njega i sa njim u tandemu. Što se klubova tiče, ne gajim neka osecanja prema bilo kom od njih. Ionako, to nije bitno jer se danas gleda gde su najbolji ugovori i uslovi za rad!

Idol?

• Pa jedini igrač, iako ne igramo na istim pozicijama, koji mi se svidja je Ratko Nikolić.

Šta misliš o ženskoj ekipi Zaječara? Dokle će one dogurati?

• Ekipa je dosta dobra ali mislim da im treba još malo vremena da se uigraju, jer se ipak prvak države ne postaje preko noći, uspeh koji imaju je odličan!

Da li ti se neka od igračica dopada posebno? Koja je po tebi najtalentovanija?

• Pa ne bih da imenujem, možda će se neka naljutiti ako je zaboravim. Sve su mi drage, a o talentu mislim da nisam baš ja kompetentan da dajem komentare.

Da li postoji nešto što te nisam pitala, a želiš da kazeš?

• Mislim da si me sve pitala što je bitno za tebe. Jedino moram reći, da sam stekao utisak da ljudi iz uprave treba malo više da nam posvete pažnje. Osim toga ne bih imao ništa da dodam.

Hvala ti puno na saradnji. Želimo ti ostvarenje svih želja u ovoj polusezoni.

• I naravno, zahvalio bih im se na pruženim uslovima  i do sada ispunjenim obećanjima, hvala puno.

Jovana Denčić