NIKO KAO ZAJEČAR

Nekako u senci četiri međunarodne utakmice u Zaječaru koje su pale na samom kraju prvenstva u drugoligaškom „jugu“ ostao je najveći uspeh rukometaša Zaječara u tri protekle decenije. Rukometaši su Zaječaru u jubilarnoj 60-toj godini podarili titulu prvaka  i ulazak u Prvu ligu (drugi rang takmičenja u Srbiji), rezultatom kakv u ovoj sezoni nije postigao niko u svim ligama Srbije, osim rukometašica  Proleter-proteina iz Zrenjanina.

Zaječarski rukometašu su briljantno odigrali prvenstvo i trjumfalno ga završili bez ijednog poraza. Od 26 utakmica u 25 su pobedili fenomenalnim bilansom sa 51 od mogića 52 boda, sa deset bodova više od drugoplasiranog, sa najvećim brojem postignutih (925) i najmanje primljenih (608) golova. Sedam utakmica dobili su sa više od 10, a osam utakmica sa više od 20 golova razlike. Osvajali su zaječasrski rukometaši ranije više puta titulu prvaka, kada su iz druge ulazili u prvu srpsku ligi, kada si iz  prve ulazili u međurepubličku i iz međurepubličke u drugu saveznu ligu i kada su  u sezoni 1983/84  prvi put ušli u Prvu saveznu ligu pod imenom Kristal i  pet godina kasnije kada su drugi put ušlu u rukometnu elitu eks Jugoslavije. Ali svaki  put sa po nekoliko poraza i remija. Bilans bolji od ovog današnjeg ostvarili su daleke 1961/62. kada su prvo mesto osvili sa svih mogućih 20 bodova  i iz sreske lige ušlu nišku zonu.

Taj uspeh postiglo je samo petnaestak igrča. U nekoliko prethonih sezona klub je imao po dvostruko više licenciranih igrača. Ovih petnaestak rukometaša bili su kao jedna istinska sportska porodica, koju je „roditeljski“ vodio vrhunski rukometni stručnjak Valjevac Aleksabdar Saša Radosavljević, koji je umeo da maksimalno iskoristi mogućnosti svakog igrača. Uvek je šansu davao samo najspremnijima, onima koji su najviše pružali u igri i na treninzima.

Otuda je i statistički podatak da je svih 26 utakmica odigralo čak sedam igrača, ostali po utakmicu, dve manje. Uostalom, evo tog statističkog pregleda. Ivan Stevanović 26 utakmica, Aleksandar Radosavčević 26 utakmica, 164 gola, 35 sa sedmerca, Dragan Milojević 26/152/3, Dejan Ristić 26/130/26, Bojan Avramović 26/58, Miroslav Momčilović 26/48, Nikola Veljković 26/31, Miljan Genčić 25/46, Željko Ivković 24/183, Stefan Ćirić 24/54/6, Milan Janković 23/13, Dušan Branković 22/6, Uroš Tomić 15, Boško Marinković 14/24. Marko Ranđelović 13/8, Predrag Mitrović 7, Aleksandar Branković 4, Miloš Tomić 2 utakmice. Uz ovo valja reći da je Željko Ivković prvi strelac ekipe sa 183 gola, a da nije zbog povrede izostao sa dve utakmice verovatno bi premašio cifru od 200 golova., kao i to da su Uroš Tomić u Boško Marinković igrali samo u prolećnom, a Miloš Timić i Marko Ranđelović samo u jesenjem delu prvnstva.

Najmerodavniji čovek za ocenu prvenstva je stratewg ekipe Saša Radosavljević. Evo te njegove ocene:

„Ekipu sam preuzeo dvadesetak dana  pre početka prvenstva.  Igrače nisam poznavao, ali sam ubrzo uočio njihove kvalitete. Neki od igrača odmah su videli da ne mogu da izdrže moj način treninga i utakmica i odmah su sami otišli. Ostali su samo oni koji su prihvatili moju količinu rada na treningu i utakmicama. Ovi što su ostali briljantno su odigrali jednu tešku sezonu. Imali smo pehoive sa povredama, a najteže je bilo igrati u jesenjem delu kada su sudije pomagale domaćinima, pa smo na nekim utakmicama imali i po 28 minuta isključenja. To je za moje igrače bilo teško iskušenje koje su profesionalni istrpeli. Ovako kao što sam ovde radio radio sam svugde u drugim klubovima i u višim rangovima i u inostranstvu (BIH, Grčka). Nema niukakvih tajni. Meni je jedino bilo važno da igrači shvate i prihvate moj način i količinu rada na treningu i utakmici, a kao što vidite daje najbolje rezultate.“

S. Popović